Da li je Joga lek za stres

Šta je stres? Da li Joga može biti lek za stres?

Stres je reakcija organizma na neku opasnost ili nevolju. To je ugrađeni mehanizam koji nam pomaže da prebrodimo opasne i neprijatne situacije u našem životu.

Stres kao takav je potpuno prirodna pojava i nije loš. Verovatno da ljudska vrsta ne bi preživela evolutivni razvitak da nije imala pomoć stresa.

U ovom tekstu objasnićemo kako stres deluje i kakav uticaj ima na naše psihofizičko stanje. Takođe, iznećemo na koji način Joga može da pomogne da se izborimo protiv negativnih efekata stresa.

Glavni izvor materijala za ovaj tekst potiče iz knjige Yoga as Medicine autora Timothy McCall, ali i brojni drugi materijali do kojih smo dolazili tokom naše edukacije i rada.

U narednim tekstovima i video prilozima objasnićemo neke od Joga vežbi koje su posebno delotvorne u izlaženju na kraj sa stresom.

Hormon stresa i šta se dešava u organizmu kada smo u stresnoj situaciji

Stres počiva na aktivaciji simpatičkog nervnog sistema pri čemu se luči hormon stresa, pre svega adrenalin i kortizol.

Kada dođe do aktivacije simpatičkog nervnog sistema, naše telo se priprema da reaguje na nadolazeću opasnost ili neprijatnost, pa dolazi do povećanja krvnog pritiska, povećava se broj otkucaja srca, veća količina krvi se doprema do velikih mišića nogu i ruku, a sve u cilju odbrane ili bega (princip bori se ili beži).

Izvori energije, odnosno nivoi šećera i masti u krvi, se povećavaju i spremni su da dopreme energiju tamo gde je potrebna, dok su bela krvna zrnca takođe u pripravnosti kako bi sprečila infekciju u slučaju potencijalnog krvarenja.

Kada prebrodimo životnu okolnost koja je izazvala stres,  dolazi do smanjenja krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi i broja otkucaja srca, simpatički nervni sistem se povlači pred sada dominirajućim parasimpatičkim nervnim sistemom i naš organizam ulazi u restorativni mod.

Problem sa stresom u današnje vreme nastaje usled činjenice da većina opasnosti kojima smo izloženi nije fizičke prirode, već su to razne brige i strepnje, problemi u odnosima sa ljudima, problemi sa novcem, poslom, nesigurnošću.

Te moderne stresne situacije traju jako dugo, neko bi rekao i da su konstantne, da ne prestaju. Zbog toga dolazi do čestog aktiviranja reakcije organizma na stres ili čak i do stalno aktivnog simpatičkog nervnog sistema.

Veza između stresa i bolesti

Danas ima zaista puno dokaza o razornom uticaju koji stres ostavlja na zdravlje ljudi.

Stres je ili direktni uzročnik ili jedan od glavnih zaverenika koji dovode do najtežih i danas vrlo čestih zdravstvenih problema kao što su diabetes tip 2, srčani i moždani udari, depresija, osteoporoza. Autoimune bolesti kao što su multipl skleroza i reumatski artritis su takođe prouzrokovane stresom.

Kada govorimo o epidemiji gojaznosti, čak i među decom, onda postoje dokazi da je najveći prediktor gojaznosti kod dece upravo njihov nivo stresa. Visok nivo stresa dovodi i do prejedanja ili jako loših navika u ishrani kao što su preskakanje doručka i konzumiranje nezdrave hrane.

U stresnim situacijama dolazi do povećanja kortizola, hormona stresa. Visok nivo kortizola prouzrokuje visok krvni pritisak, visok nivo triglicerida kao i insulinsku rezistenciju.

Smanjena gustina kostiju, depresija, gubitak memorije, kao i loše raspoloženje su takođe posledice hroničnog stresa i visokog nivoa kortizola.

Ukratko, sledeća tabela navodi neke od negativnih posledica stresa po zdravlje.

Da li je Joga lek za stres (kako Joga pomaže u prevenciji i ublažavanju stresa)

Ako uporedimo negativne efekte stresa izložene u tabeli iznad sa fizičkim i psihološkim dobrobitima koje redovno vežbanje Joge donosi vežbaču, a o kojima smo pisali u posebnom tekstu, zaključujemo da Joga direktno utiče na prevenciju ili ublažavanje većine negativnih posledica stresa.

Bili mi toga svesni ili ne, ali naš um, odnosno naše svakodnevne misli, predstavljaju jedan od glavnih izvora stresa u našim životima. Tu pre svega mislimo na brige, strahove i neizvesnost, bez obzira da li su oni realni ili ne.

„I have had a lot of worries in my life, most of which never happened“ – Mark Twain

Naš um je kao motor koji neprekidno radi i koji stalno traži nešto što će analizirati, o čemu će brinuti i nad čim će dramiti. Kada tu činjenicu spojimo sa onim što nosimo u sebi od rođenja ili smo usvojili tokom prvih godina našeg života, odnosno sa našim sklonostima, slabostima, željama, kompleksima, dobijamo pun rezervoar goriva za naš um.

Da bi prepoznali to beskorisno i često pogubno ponašanje uma, potrebno je da se bar malo izdvojimo iz svakodnevnice, da smirimo um i sagledamo šta mi to ustvari radimo, kuda idemo i šta se to oko nas dešava.

E, tu Joga stupa na scenu kao naš saveznik i prijatelj. Vežbe koje praktikujemo na Jogi, bilo da su to asane, vežbe disanja, vodjena relaksacija ili meditacija, imaju za cilj da nas nauče kako da smirimo svoj um i zaustavimo ga da radi protiv nas.

„Yoga slows down the fluctuations of the mind“ – Patanjali

Na kraju Joga časa, gotovo po pravilu, vežbači osete mir dok su njihov um, nervni sistem i disanje drastično drugačiji nego kada su ušli u studio. U tim trenucima, vežbači uviđaju da većina problema koji ih uznemiravaju i izvode iz takta i nisu baš tako važni. Taj uvid, odnosno to saznanje, je verovatno najefikasniji metod borbe protiv stresa.

U nastavku ću ukratko objasniti kako glavni elementi Joge prakse (Jogičko disanje, asane, Joga nidra i meditacija) utiču na smanjenje stresa kojem smo svakodnevno izloženi.

Jogičko disanje

Naš uobičajeni proces disanja tokom dana se odvija automatski i mi o njemu ne razmišljamo. Međutim, postoji direktna veza između načina na koji dišemo i akcija koje preduzima naš nervni sistem.

Ukratko, činjenica je da svesnom kontrolom daha možemo uticati na naš nervni sistem. U zavisnosti od načina na koji dišemo mi možemo aktivirati i uzbunjivati naš nervni sistem ili ga možemo relaksirati odnosno smirivati.

U Jogi je akcenat na usporavanju i produbljivanju daha, kao i na takvoj tehnici disanja pri kojoj dah glatko teče, nema zastoja i prekida pri disanju. Usporeno i duboko disanje ima za posledicu relaksiran nervni sistem koji dalje utiče na to da se naš um smiri. Smiren um je osnova za bolje razumevanje sebe i sveta oko nas, za kreativnost i saosećanje, kao i za intuiciju i usvajanje novih saznanja. Smiren um je i značajan saveznik u procesima ozdravljenja koji se dešavaju u našem organizmu.

Zbog svega iznetog, vrlo je korisno naučiti kako se diše tokom Joga vežbanja i to primenjivati na časovima Joge i tokom naše redovne Joga prakse.

Znatno više detalja i objašnjenja o Jogičkom disanju i Uđaji disanju možete pronaći u posebnim tekstovima na našem blogu.

Asane

Svaka redovna fizička aktivnost pomaže da se ublaže negativni efekti stresa. Tokom fizičkog vežbanja luče se hormoni koji pomažu da se osećamo vitalno, zdravo, snažno i srećno.

Redovno vežbanje Joga položaja je izvanredna preventiva i ima značajnog uticaja na smanjenje stresa, pogotovo kada se osećamo umorno. Jedan od glavnih efekata Joga položaja je smanjenje mišićne tenzije. Stres izaziva tenziju odnosno spazam mišića, međutim ovaj proces deluje i u obrnutom smeru. Naime, tenzija u mišićima podiže naš nivo stresa.

Zbog toga je korisno vežbati Joga asane i na taj način postepeno smanjivati tenziju u mišićima koji predstavlja hronični izvor stresa.

U ovoj kategoriji na našem blogu možete pronaći tekstove koji se detaljno bave Joga položajima i njihovim benefitima.

Takođe, treba znati da je za većinu ljudi fizička aktivnost zauzimanja Joga položaja odličan uvod za relaksaciju i uvide na dubljem nivou, kao što su na primer Joga Nidra i meditacija.

Joga Nidra

Joga Nidra ili Jogički san je tehnika duboke relaksacije. Detaljan prikaz ove tehnike i njenih benefita možete pročitati u posebnom tekstu na našem sajtu.

Ovde možemo ponoviti da se radi o tehnici koja za cilj ima fizičku relaksaciju, emotivnu relaksaciju kao i mentalnu relaksaciju. Ima vrlo duboko delovanje i velika većina vežbača se po završetku ove vežbe oseća osveženo i odmorno, ne samo na fizičkom nivou.

Pošto tokom ove vežbe dolazi do duboke relaksacije i smirivanja uma, naša podsvest postaje otvorena i prijemčiva, tako da neki vežbači prepoznaju neke svoje obrasce ponašanja i delovanja i imaju priliku da ih razumeju i promene ako su po njih loši.

Meditacija

Meditacija je još jedna tehnika koja vodi smirivanju uma i ublažavanju negativnih posledica stresa. Meditacija je u svojoj biti vrlo prosta i moćna tehnika, ali je u praksi prilično zahtevna. Zbog toga je česta situacija da ljudi probaju da meditiraju, ali brzo odustanu, jer, priznaćete, nepripremljenom umu (ali i nervnom sistemu kao i telu) nije lako sedeti i pratiti svoj dah nekih 30 ili 45 minuta.

Meditaciju bi mogli opisati kao tehniku pri kojoj pokušavamo da fiksiramo pažnju, odnosno da se koncentrišemo, na jedan predmet koncentracije. Predmet koncentracije može biti sopstveni dah, mantra (zvuk ili fraza koji se ponavljaju), yantra (geometrijski dizajn, šablon), sveća, slika nekog Boga ili Božanstva, itd. Ukratko, može se izabrati nešto što rezonira sa nama samima i na čemu možemo relativno lako držati pažnju duži vremenski period, a da to kod nas ne izaziva neku negativnu reakciju.

Mnoga istraživanja potvrđuju brojne pozitivne efekte redovne prakse meditacije, kao što su: smanjenje krvnog pritiska, smanjenje pulsa, smanjenje hormona stresa, itd.

Ova istraživanja su često rađena sa pacijentima koji boluju ili se oporavljaju od vrlo ozbiljnih oboljenja ili operacija i rezultati su bili pozitivni bez obzira na sam tip i ozbiljnost medicinskih i psihijatrijskih dijagnoza pacijenata.