Kako plastika uništava prirodu i kako možemo da pomognemo

Da li ste gledali dokumentarni film „A Plastic Ocean“? Da li po naslovu filma zaključujete o čemu on govori? Da li ste čuli šta se dešava sa okeanima, morima i sa prirodom u celini i koliko mi sami doprinosimo njihovom zagađenju i uništenju?

Film „A Plastic Ocean“ nastao je iz plemenite namere da se izbliza snime i istraže plavi kitovi na južnoj obali Šri Lanke. Te divne životinje dužine od čak 37 metara, sa srcem veličine automobila, je vrlo teško pronaći i snimiti izbliza. Plavi kitovi su danas vrlo retki, jer su nekada lovljeni gotovo do istrebljenja.

Međutim, na zaprepašćenje istraživača, umesto plavih kitova, koje nikako nisu uspevali da snime izbliza, oni su konstantno nailazili na ogromne deponije smeća koje plutaju okeanom. Najčešći i najopasniji materijal u tim plutajućim deponijama je plastika. O kakvim razmerama plastičnog smeća se radi govori i stručni naziv tih deponija: plastični smog.

To je istraživače nateralo da najsavremenijim metodama i uz pomoć eksperata istraže zagađenje okeana i mora i da pokrenu globalnu akciju odgovornog ponašanja ljudi i zaštite okeana. Istraživanje i sakupljanje materijala je trajalo 4 godine i sprovedeno je na 20 lokacija u svetu.

Namera ovog teksta je da pokuša da prenese najznačajnije činjenice i poruke iz ovog upozoravajućeg filma i da ukaže na destruktivne posledice ogromne upotrebe plastike, posebno plastike za jednokratnu upotrebu. Ovaj tekst želi da pozove sve nas da razmislimo kako se ponašamo prema prirodi i koji su to načini na koje možemo da doprinesemo zaštiti okeana i prirode u celini.

Plastika je svuda oko nas (i u nama)

• Godišnje se u svetu proizvede 350 miliona tona plastike, a polovina te ogromne količine je plastika za jednokratnu upotrebu, koristi se samo jednom i onda se baci. Najveći deo bačene plastike završi u morima i okeanima.
  Zašto to radimo?
  Zato što nam je rečeno da će plastika učiniti naše živote jednostavnijim i komfornijim. Recimo, nećemo morati više da peremo naše sudove. Ili nećemo morati da nosimo ceger sa sobom, već ćemo kupljenu robu doneti u plastičnim kesama, koje ćemo posle toga naravno baciti. Naučeni smo da plastika može da se koristi samo jednom posle čega može da se baci.
• Plastika je najtrajniji proizvod koji smo ikada napravili. Kako onda može biti korišćen za jednokratnu upotrebu?
  Svaki komad plastike napravljen do sada je još uvek na zemlji, osim ako nije spaljen. U poslednjih 10 godina proizvedeno je više plastike nego tokom celog veka pre toga.
• Do 2015-te godine je proizvedeno 8.3 milijardi tona plastike. 6.3 milijardi od te količine je postalo smeće, bačeno je. Samo 9% od tih 6.3 milijardi tona plastike je reciklirano.
• U Americi se godišnje baci 38 milijardi plastičnih flaša. Samo u Americi. To je 2 miliona tona plastike koje se bacaju na deponije. Tokom jedne godine svaki stanovnik ove planete će koristiti i baciti oko 136kg plastike za jednokratnu upotrebu. 136kg!
• Naša navika da koristimo plastične proizvode za jednokratnu upotrebu uništava prirodu, druge životinjske vrste, ali i nas same, jer zagađuje našu hranu i ugrožava naše zdravlje
• Procenjuje se da se širom sveta upotrebi 1 trilion plastičnih kesa godišnje ili 2 miliona plastičnih kesa u minuti, pri čemu je tipično vreme korišćenja plastične kese svega 12 minuta

Mora, okeani i živi svet u njima su bolesni od plastike

• Gotovo 70% plastike bačene u okeane i mora potone na dno. Istraživači su se specijalnom opremom spuštali i do 1600 metara dubine i tamo su, na dnu, u mrklom mraku, pronalazili plastične flaše, kese i druge bačene predmete, koji će tu verovatno ostati zauvek.
  To praktično znači da je plastični smog koji vidimo na površini samo “vrh ledenog brega”.
• U drugom eksperimentu, istraživači su koristili vrlo finu mrežu koju su vodili po površini okeana. Mreža je tako napravljena da propušta sve manje od 330nm. Otkrili su da izuzetno sitni komadići plastike plutaju u, na prvi pogled, vrlo čistoj vodi okeana.
  Naučnici procenjuju da ima preko 5 triliona komada plastike koji plutaju morima i okeanima. Ti mali parčići plastike potiču od krupnijih komada koje su ultravioletno zračenje i so razložili na takozvane mikroplastične delove.
• Da opasnost bude veća, štetne hemikalije koje potiču iz industrije i poljoprivrede se lepe na te mikroplastične delove i tako se stvaraju otrovne pilule. Ti vrlo sitni komadi plastike koji plove površinom mora bivaju uključeni u lanac ishrane sitnih riba, a zatim krupnijih i tako na kraju stižu i do ljudi
• Problem je što ti sitni parčići plastike absorbuju hemikalije koje su otrovne. Kada riba unese tu plastiku hraneći se, ti otrovi iz plastike migriraju u mišiće i masti ribe, a to je ono što ljudi konzumiraju
• Najnovija istraživanja pokazuju da je u zapadnom Mediteranu odnos plastike i planktona (glavnog izvora hrane mnogih riba i životinja u morima i okeanima) 1 na prema 2. U nekim područijima ima više plastike nego planktona i ta plastika biva pojedena od strane životinjskog sveta
• Dok traže hranu ptice uzimaju sa površine mora komade plastike i mikroplastike (verujući da je to njihova hrana) i time hrane i sebe i mladunce. Vrlo brzo uginu, jer im je stomak pun komada plastike.
  U jednoj od uginulih ptica, istraživači su pronašli 234 komada plastike, a rekord koji su pronašli je 276 komada plastike u ptici staroj 90 dana
• Plastične kese su posebno opasne za kornjače i delfine, jer ih kada ih greškom pojedu, nakon toga ne mogu da ih svare. To je jedan od razloga što sve veći broj delfina i kornjača pluta mrtvo morem

Kako plastika ugrožava zdravlje ljudi

• Ljudi se nalaze na vrhu lanca ishrane u prirodi. To znači da većina toga lošeg što se dešava u čitavom lancu ishrane završava u ljudskom organizmu.
  Recimo, kada veća riba pojede manju ribu koja je konzumirala plastiku, tada ona pojede i toksine iz te ribe koji ulaze u krvotok i akumuliraju se u masnim naslagama oko vitalnih organa.
  U ispitivanjima krupnih riba otkrivena je velika koncentraciju supstance Phthalates, koja se koristi u proizvodnji plastike kako bi omekšala plastiku. Ova supstanca ima negativan efekat na reprodukciju, rast, metabolizam, bubrege i jetru.
• U nedavnom istraživanju objavljenom u Scientific Reports, naučnici su pregledali 76 riba u Indoneziji koje su bile namenjene ljudskoj ishrani i 64 riba u Kaliforniji. Otkrili su plastiku u ribama za Indonezijsko tržište i plastiku i tekstilna vlakna u ribama namenjenim ljudima u Kaliforniji
• Većina plastike ispušta hemikalije koje imaju estrogene aktivnosti odnosno uticaje: Estrogenic Activity (E.A.) . Estrogene aktivnosti se dešavaju kada hemikalije kao što su BPA (Bisphenol A) ili Phthalate oslobođeni iz plastike bivaju unešene u telo gde imitiraju hormon estrogen
• Istraživanja su pokazala da 92.6% Amerikanaca starijih od 6 godina imaju nivo BPA u svom organizmu koji se može detektovati. Još alarmantnije je da je nivo BPA kod dece, između 6 i 11 godina starosti, duplo veći nego kod odraslih osoba
• Preko 90% plastike koja se deklariše da nema BPA (BPA Free) oslobađa hemikalije koje imaju uticaj na estrogen. Zaključak koji su izneli istraživači je sledeći: „BPA is not the only bad guy in plastic, BPA is only one bad guy“
• Ako znamo da su okeani najveći izvor proteina i da više od 2.6 milijardi ljudi direktno zavisi od hrane iz okeana, onda je trenutna situacija zaista alarmantna

Šta svako od nas može da uradi da promeni ovu tragičnu situaciju?

• Problem sa plastikom se pre svega rešava drugačijim ponašanjem ljudi. Potrebno je da prvo sagledamo i razumemo problem i da onda promenimo ponašanje.
  Potrebno je da kažemo NE komforu i jednostavnosti korišćenja i da prestanemo da se ponašamo kao da problem ne postoji i kao da ne možemo da ispravnim ponašanjem napravimo razliku
• Moramo stati sa našom navikom, ili bolje reći zavisnošću, da koristimo plastiku za jednokratnu upotrebu. Moramo da se krećemo ka društvu koje teži tome da ne baca plastiku.
  Treba da promenimo naše razmišljanje da je korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu dobra stvar
• Treba da prestanemo sa kupovinom plastike za jednokratnu upotrebu. Treba da prestanemo sa upotrebom plastičnih slamčica
• Mi moramo da razumemo sisteme i procese koji održavaju život na našoj planeti. Moramo biti potpuno svesni toga šta znači koristiti i bacati plastične proizvode za jednokratnu upotrebu
• Da li zaista moramo da koristimo plastične kese za jednokratnu upotrebu? Da li moramo da kupujemo hranu koja se nalazi u plastičnoj ambalaži kada istu tu hranu imamo na polici? Kada idete u kupovinu, ponesite torbu sa sobom, torbu koju ćete korisititi godinama
• Da li moramo da kafu na poslu pijemo iz plastičnih čaša koje ćemo baciti čim kafa bude popijena? Da li smo nekada prebrojali koliko takvih kafa popijemo tokom jednog dana, koliko je to čaša na dnevnom, nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou? I to samo od nas samih. Da li je moguće da za ovu svrhu koristimo čašu od stakla, keramike ili metala koju ćemo posle upotrebe oprati i odložiti do sledeće upotrebe?
• Da li zaista mislimo da kupujemo zdravu flaširanu vodu kada se ona nalazi u plastičnim flašicama? Da li su čelične, staklene i keramičke boce izgubile bitku sa plastičnim, bez obzira što ne narušavaju naše zdravlje i što je ukus vode u njima sačuvan?
  Zašto trošimo novac na kupovinu vode u plastičnim bocama, kada je znatno jeftinije da napunimo čelični ili stakleni bokal vodom sa česme, a ujedno je to i zdravije?
• Da li možemo da utičemo na celo naše društvo sa ciljem da se otpad skuplja i klasifikuje kako bi kasnije mogao da se reciklira i prerađuje? Da li je to zaista toliko skupo ili je više stvar dobre volje i namere da se uvede red u bar jedan deo naših života?
• Promena počinje sa svakim od nas. Mislite o tome.
• I za kraj, par završnih poruka iz filma „A Plastic Ocean“:
  • From knowing comes caring and from caring comes change
  • Make a difference – Think reausable, not disposable
  • Refuse Single-Use of Plastics