Jedan od zadataka koje imamo u post-kovid eri je održavanje fizičkog zdravlja, ali i ublažavanje posledica stresa. Stres je pojava sa kojom se suočavamo svakodnevno, ali je od posebne važnosti da se nakon dugotrajnih kriznih situacija pobrinemo za akumulirani stres. Joga na mnogo načina utiče na naše kompletno zdravlje. Brojni, naučno potkrepljeni dokazi govore o tome kako joga pomaže da unapredimo zdravlje na svim nivoima.
Upravljanje stresom na zdrav način pomaže nama, a i ljudima u našoj bližoj okolini, da budemo otporniji. Vežbanjem joge na dnevnom nivou postižemo veću otpornost na stres zbog poboljšanog odgovora kortizola na stresne situacije. Joga, kao metoda samorazvoja, povezuje um, telo i duh, te tako donosi velike dobrobiti i za rešavanje posledica stresa.
Kako joga smanjuje stres
Neki od prirodnih načina koji doprinose mentalnom zdravlju su vežbe disanja, kretanje, joga, boravak u prirodi i umereno telesno vežbanje. Joga se može smatrati korisnijim oblikom vežbanja od različitih fitnes i sportskih aktivnosti, u smislu da pored fizičkih pokreta kombinuje i samosvest i saosećanje. Objedinjuje položaje tela, kontrolisano disanje i meditaciju. Joga je dostupna skoro svima, a mogućnost za povrede je manja nego kod većine drugih oblika vežbanja (sportovi kao što je fudbal, košarka, hokej, krosfit).
Joga utiče na ublažavanje stresa ne samo snižavanjem krvnog pritiska i brzine otkucaja srca, već i smanjenjem anksioznosti i napetosti mišića, kao i unapređenjem kvaliteta sna.
Vežbanje joge ima, po nekim istraživanjima, bolji uticaj na mentalno zdravlje nego standardne metode kontrole stresa, kao što je edukacija o psihološkom, fiziološkom i zdravstvenom efektu stresa. Standardne metode podrazumevaju promenu loših navika – recimo konzumiranje kafe, alkoholnih pića i duvana, kao i važnost zdrave ishrane i kretanja. Kada vežbamo jogu, potreba za promenom ovih navika dolazi spontano i promenu navika lakše prihvatamo i primenjujemo, jer vežbanje joge utiče na nas da donosimo zdravije odluke.
Mnogi naučni radovi potvrđuju da malo joge ujutro, ili uveče, čak i na pauzi za ručak, može da smanji stres i poveća produktivnost. Veruje se da je joga tako efikasna jer pored koristi za telo, dovodi do boljeg raspoloženja, povećava svesnu pažnju i podstiče zdravu dozu saosećanja.
Kako tehnike joge primeniti u praksi
Nagomilani stres se ispoljava kroz glavobolju, bolove u mišićima, bol u grudima, oslabljen libido, poremećaj rada creva i/ili loš kvalitet sna. Jedna od ozbiljnijih posledica stresa je i pregorevanje, koje je kompleksni zdravstveni poremećaj savremenog čoveka.
Mnoge popularne tehnike za smanjenje stresa vuku poreklo iz joge:
- Kontrolisano disanje
- Meditacija
- Fizički pokret
- Stvaranje mentalnih slika
- Istezanje
- Vežbe opuštanja
Joga zapravo objedinjuje sve ove tehnike u jednu metodu koja na ljudski organizam deluje holistički, tako što utiče i na fizičko i mentalno zdravlje u jednom, međusobno povezanom ciklusu.
Kako joga pomaže da se smanji stres
Postoji nekoliko mehanizama u jogi koji utiču na nivo stresa, što znači da joga na više načina umanjuje stres. Neke od studija kažu da baš zbog toga što popravlja raspoloženje, joga utiče da postanemo fokusirani na sadašnji trenutak i podstiče nas da dozvolimo sebi da se odmorimo.
Česti prilivi hormona stresa, uključujući adrenalin i kortizol, mogu oštetiti krvne sudove i povisiti krvni pritisak. Istraživanja pokazuju da ljudi koji vežbaju jogu imaju niže nivoe kortizola. Štaviše, ljudi koji su vežbali jogu bar tri meseca imaju ne samo niže nivoe kortizola, već i subjektivno manji stres i smanjen broj citokina koji doprinose zapaljenskim procesima.
Joga je posmatranje uma i tela bez osuđivanja. Kada je telo stegnuto, um nastoji da smanji pritisak. Kada ima misli koje jure kroz um, fizičko opuštanje pomaže da umirimo osećaj hitnosti i anksioznost. U jogi, um i telo su ujedinjeni, a praktikovanje joge nam pomaže da između uma i tela postignemo ravnotežu.
Joga je odličan način da se oslobodimo negativnih efekata emocionalne energije. Emotivna napetost se često taloži na kukovima i ramenima i asane koje oslobađaju ove oblasti su posebno efikasne.
Kada govorimo o koristima joge van fizičkog plana, joga pomaže da razvijemo osvešćenost o tome kako radi naš um, tako da živimo svesnije. Bilo koja izazovnija asana na prostirci za jogu nam omogućava da posmatramo kako naš um odgovara na stres.
Možda dobijete poriv da odmah izađete iz položaja, ili osećate da želite da istražite položaj i da se još malo potrudite. Šta god da primetite, bićete manje podložni eksternoj i neposrednoj reakciji koju osetite i bićete svesniji izbora o tome kako da odgovorite. Ovakva situacija nas uči da i u svakodnevnom životu možemo da primenimo istu tehniku – da na određeni podsticaj odgovorimo tako što ćemo zastati, razmotriti opcije, pa tek onda reagovati. Time ćemo smanjiti stres.
Primena tehnika joge za smanjenje posledica stresa
Joga časovi za početnike mogu biti odličan izbor za one koji nikad nisu vežbali jogu. Ipak, možete učestvovati i u časovima osmišljenim za iskusnije vežbače. Bićete okruženi ljudima različitih nivoa uvežbanosti i mogućnosti, a instruktor je tu da vam pomogne tokom procesa i da vas usmeri kako da naučite pravilne položaje.
Na času ćete naučiti i vežbe disanja, šta znači postaviti nameru ili sankalpu i osetićete kako svaka kratka meditacija koju primenjujemo tokom časa pomaže da se osetimo umireno, osnaženo i revitalizovano. Za mnoge je zapravo ceo čas vrsta meditacije, jer se tokom časa prepuštamo vođstvu instruktora, ali i svom telu, bez otpora, očekivanja i prosuđivanja.
Ako vam je tako prijatnije, možete se sa jogom upoznati i preko YouTube platforme, odnosno brojnih YouTube kanala sa Joga časovima.
Vežbanjem joge povećavamo svoj kapacitet da prihvatamo, oprostimo i volimo primenjujući dobrotu i ljubaznost prvo ka sebi. Pozitivne emocije nas na taj način prirodno ispunjavaju i tako smanjuju stres u nama samima i u ljudima u našoj okolini.
Leave A Comment